Godinama unazad, veliki broj izbeglica čeka u Kaleu u nemilosrdnim uslovima, u nadi da će preći kanal koji ih deli od Velike Britanije. Antoan je odlučio da provede svoj odmor sa humanitarnom organizacijom Utopija 56 sa željom da im pomogne. Sa nama je podelio utiske tokom vremena provedenog tamo.
Napisala Antoine / 20.03.2019
Antoan se odlučio na volontiranje jer je želeo da ode iz Pariza, da otkrije nešto novo i da bude koristan. Već je volontirao sa pomenutom organizacijom (koja pomaže izbeglicama) i znao je da takođe pomažu u Kal u i pomislio je Zašto da ne!
Izbeglički kamp u Kaleu je zatvoren odlukom države 24.oktobra 2016.ali to ne znači da tamo više nema nikoga. Ipak, još od pada Berlinskog zida, migranti su pokušavali da dospeju na tlo Velike Britanije. Izbeglice su grupisane po okolini, zavisno od nacionalne pripadnosti. Veliki broj njih je iz Eritreje, Somalije, Avganistana ali i drugih država. Nažalost, Kale nije jedini grad u koji pristižu migranti. Postoji i veliki kamp blizu Dunkirka, u kome se uglavnom nalaze porodice i iz kog je otišlo više od hiljadu njih 6.septembra 2018. Ipak, ovo nije rešenje jer se svi vrate u nadi da će ipak uspeti da pređu u Englesku.
Postavlja se pitanje zašto izbeglice dolaze u Kale. Neki od njih su rekle Antoanu da je to zbog želje da pređu u Englesku, gde je mnogo lakše naći posao i školovati decu iako nemaju svoja dokumenta. Takođe se dešavalo da su neki živeli godinama u Engleskoj, sve dok se nije pojavila policija, proverila im dokumenta a zatim vratila odakle su došli. Neki od njih su beuspešno tražili azil u Evropskim zemljama pre nego što su pokušali da uđu u Englesku dok neki žele da se pridruže porodici koja je već tamo.
©Utopia56
Postoji osam grupa pri humanitarnoj organizaciji u Kaleu, gde svaka ima svoja zaduženja, počevši od distribucije hrane, preko medicinske nege do obrazovanja. Njihova saradnja i koordinacija je veoma dobra, zbog čega su se vrlo brzo uklopile i funkcionišu nesmetano. Kada je Antoan bio u kampu, bilo je preko 120 volontera i svi su bili izrazito profesionalni ali se preko zime njihov broj značajno smanjuje. Volonteri u skladištu rade sve – kuvaju, spremaju čaj, kidaju palete da bi spremili ogrev. Govorimo o masovnim radnjama, kao što je kuvanje čaja u tanku zapremine 120 l tokom celog dana, 1200 obroka dnevno koje sprema 20 volontera u kuhinji po higijenskim standardima. Svakoga dana, Antoan je dobijao zadatke u kojima on može pomoći i imao je pravo da izabere u kojima će učestvovati. U skladištu se takođe traži pomoć ljudi koji poseduju specifične veštine, kao što su automehaničari, fotografi, osobe koje rade u programima za video zapise, pa čak i frizeri i svi oni mogu doprineti na neki način. Takođe, svaki vid pomoći je više nego potreban u radu kampa.
©Utopia56
Antoan nam je ispričao da su, tokom distribucije hrane i odeće, organizovane grupe od po tri osobe na jedan kombi, plus vođa tima. Podela se vrši u određeno vreme, na pet označenih lokacija. Tokom dana, volonteri bi proveravali da li je sve u redu, nudili izbeglicama vodu, higijenske setove ili mogućnost da priključe svoje mobilne telefone na agregat. Dok bi napunili telefone, igrali bi karte i pili čaj a uveče bi im dodatno pomagali tokom distribucije hrane i odeće. Poseban tim koordinatora je vodio računa o osobama kojima je potrebno malo više pomoći i nege, kao i da li je sve teklo glatko što se tiče volontiranja.
©Utopia56
Neko je pitao Antoana da li se plašio na samom početku volontiranja, na šta je on odsečno odgovorio da uopšte nije. Svi volonteri imaju trening od tri sata gde dobiju dobiju objašnjenja i uputstva šta treba a šta ne treba raditi, kao i kako teče sam proces distribucije pomoći. Dnevne distribucije su lagane, te novi volonteri prvo rade na njima. Antoan često kaže da je podela pomoći puna različitih emocija i da može biti pomalo stresno ali da se Utopija 56 dobro stara o svojim volonterima.
Atmosfera u kampu je sjajna i lako je združiti se sa izbeglicama. Prvo i najvažnije je da ih vođe timova i koordinatori na terenu poznaju dobro, pa shodno tome i ohrabruju volontere da upoznaju izbeglice. Pred sam kraj volontiranja, Antoan je čak naučio dvojicu Somalijaca i kako da igraju poznatu egipatsku kartašku igru. Komunikacija lako teče jer većina izbeglica govori bar malo engleskog ili francuskog jezika. Po pričama iskusnih volontera, njima su potrebni živci od čelika jer atmosfera ponekad zna da postane teška što je iskusio i Antoan kada je jedne večeri delio pomoć po kiši, kada je mogao osetiti nervozu i nestrpljivost.
©Utopia56
Policija- Britanska vlada plaća Francuskoj vladi da bi sprečili migrante da pređu na tlo Engleske pa francuska policija čini sve u pokušajima da natera migrante da napuste to područje. Jedan od načina je da unište kampove, kao i brojne taktike da oteraju izbeglice kao i volontere. Izveštaj o ovome je objavljen 7.avgusta 2018. I dostupan je —- na engleskom ovde —– na francuskom.
Uprkos ovim alarmantim podacima, kao i vozilu francuske policije koja se bavi pitanjima bezbednosti, a čije vozilo je nepropisno parkirano pored kampa, Antoan nikada nije bio svedok neke neprijatne ili opasne situacije. Jedini koji su iskusili neki problem su dugogodišnji volonteri, koji su imali neki delikatniji posao. Što je važnije, sav posao koji organizacija radi je više nego legalan i trebao bi biti organizovan od strane francuske vlade.
Mediji- više se ne pominje Kale, zašto?
Kada je bio haos, migranti su bili mnogo više primetni.
Sada žive sakriveni, bez straha od policije ali su i dalje tu, dok vlada i dalje stoji iza politike koja namerno ostavlja migrante neprimetne.
©Utopia56
Antoanovo iskustvo- on je uživao u radu sa drugim volonterima, koji su imali od 18-75 godina i došli iz velikog broja zemalja, pa čak i iz Indije, Amerike, Češke, Nemačke itd. Priča nam i anegdotu o Amerikancu koji je došao u Francusku na tri meseca, čuo engleski svuda oko sebe i rešio da ostane !
Svakoga jutra, volonteri bi se okupili na kratkom sastanku, popričali o svojim zaduženjima, razmenili najnovije informacije, uradili par vežbi za istezanje i krenuli u ispunjavanje svojih obaveza za taj dan. U kuhinji je muzika uvek bila veoma glasna, Antoan bi pomagao svom timu u pranju čaša i po završetku bi se pridružio drugom timu, dok bi kasnije svi zajedno ručali ono što su spremali za migrante. Vreme je proticalo u pomaganju, druženju, podeli poslova i hrane. Uveče bi svi spavali u svojim kamp kućicama, nakon malih žurki, večerali jedni kod drugih i uživali u druženju. Antoan je delio karavan sa dva Amerikanca koji su volontirali već godinu dana i sa devojkom iz Hong Konga koja je tu bila 4 meseca i bio je vrlo srećan jer su ga lepo prihvatili.
Želja i volja da se svoje vreme posveti drugima je sama srž volontiranja, tako da su jedni drugima nesebično pomagali. Primer solidarnosti je jedan prijatelj koji bi svakoga jutra pitao sve u skladištu da li želi kafu ili čaj a onda bi to pripremio i odneo svima.
Antoan se vratio iz Kalea sa velikom motivacijom i nastavio sa volontiranjem za Utopiju 56 u Parizu. Nakon toga je odlučio da se pridruži kućnom timu za hitne slučajeve, zatim timu za komunikaciju, radeći od kuće na najrazličitijim zadacima, kao što je organizacija konferencija na univerzitetima ili organizovanje susreta organizatora sa volonterima ili pomoć u dizajniranju našeg sajta. Takođe je predložio svojim prijateljima da se pridruže Utopiji 56 i da organizuju predavanja u svojim školama u cilju veće vidljivosti organizacije.
L’Auberge des Migrants
Refugee Community Kitchen
Help Refugees
Mobile Refugee Support
Refugee Women’s Centre
Refugee Info Bus حافلة المعلومات للاجئين مسیر راهنمای پناهندگان
SALAM Nord/Pas-de-Calais
UTOPIA 56
Najnoviji komentari