Britanci su poznati po svom nepoznavanju jezickih vestina; po sprovedenoj anketi, cak 78% Britanaca ne govori niti jedan drugi strani jezik.
Učenje stranog jezika je teško, zar ne? Posebno u Britaniji gde učenje jezika počinje u 11.godini i traje naredne tri, gde strani jezik kao predmet ima najmanji prioritet u programu, gde dobijate samo jedan čas nedeljno ( dva, ako ste srećne ruke ) i gde nemate priliku da pokažete ono što ste naučili kroz konverzaciju.
Keti Moskardini je počela da uči španski u školi sa 11 godina i od univerziteta paralelno uči i mandarinski. Ona kaže: ,,Počela sam da učim mandarinski sa 19 godina iako je u tim godinama moguće naučiti jezik, nikada neću doći do faze da sam potpuno zadovoljna svojim znanjem jezika”. Naučno je dokazano da što ste mlađi tim lakše učite strane jezike i to je istina. Keti dodaje da, da je počela da uči jezik na vreme, mnogo bi se lakše uhvatila u koštac sa različitim tonovima jezika i sigurno ne bi trošila tako mnogo sati na vežbanje izgovora.
44% Britanaca bi želelo da nauče neki strani jezik
Dakle, šta se dešava? U Britaniji, deca nisu u obavezi da uče strani jezik pre srednje škole, a od 2004. nova vlada je donela odluku da više nije obavezno da uče jezik na GCSE (General Certificate of Secondary Education) nivou. Od tada, došlo je do pada učenja jezika, od kojih su najviše ispaštali francuski i nemački. Oni koji su ih učili do GSCE nivoa suočavaju se sa ograničenim i nezanimljivim planom i programom bez interesantnih tema, kao i bez vežbi namenjenih da pomognu studentima. Anketa je pokazala da bi 44% Britanaca učilo strani jezik ali to deluje kao nerealna ambicija kada to nije prioritet u edukaciji i bez podrške vlade. Čak je i Ofsted, zvanicna organizcija koja vrsi inspekciju i bavi se obrazovanjem u Velikoj Britaniji, opisala učenje jezika u školama kao slabo i naglasili zabrinutost zbog pada broja mladih koji su sposobni da govore drugi ili treći strani jezik.
Kejti Mičel, još jedna studentkinja španskog jezika, priseća se svojih školskih dana. Želela je da studira španski i francuski jezik, na GSCE nivou ali joj to nije bilo dozvoljeno. Rečeno joj je da, ako želi da nauči francuski,da to radi u svoje slobodno vreme.
Britanci su generalno vrlo loši u učenju jezika ali to ne čudi kada je sam koren problema u srži samog obrazovnog programa. Keti kaže da s u Britanci slabi u učenju jezika, ali da je to zato što škole ne podstiču dovoljno učenje stranih jezika. Zašto vlada ne podstiče učenje stranih jezika od osnovne škole ili čak ne organizuje višejezične vrtiće?
U drugim evropskim zemljama, drugi predmeti, osim onih posvećenih učenju jezika, uče se na ciljanom jeziku, što umnogome doprinosi uspehu kod učenja stranih jezika. Jezik nije samo komunikacija; tu se takođe radi i o otvaranju uma.
Komunikacija nije jedina stvar koja je važna prilikom učenja stranog jezika. Učenjem stranog jezika otvarate svoj um
Kejti je kroz studije imala šansu da živi u Kini i Španiji. Ona kaže da je ta mogućnost za nju bila jako bitna jer je tako mogla da iskusi zemlje jezika koje uči, da upozna kulturu, kao i da razgovara sa ljudima koji ne znaju engleski i da vodi mnogo dublje, opuštene razgovore od konvencionalnih poput: ,,Molim vas jedno pivo!”. Ona dodaje da je proširila svoje vidike tokom boravka u inostranstvu ali i da je mnogo sigurnija u sebe i da više ne oseća granice. Keti kaže da je, osim toga, vrlo učtivo da se priča jezikom zemlje u kojoj se nalazite i da time pokazujete poštovanje njihovog jezika i kulture. Britanci uvek očekuju da stranci sa njima razgovaraju na engleskom tako da je jedino tačno da treba pričati jezikom zemlje u kojoj boravite. Međutim, pored nedostatka investicija u britanskom obrazovanju, koreni ovog problema su mnogo dublji. Engleski je vrlo dominantan jezik koji govore milioni ljudi širom sveta; ali za one koji imaju volju i želju da uče jezike, uvek će doći ljudi koji žele da vežbaju svoj engleski koji je često na višem nivou nego što je to drugi strani jezik britanskog sugovornika.
Kejti se seća da je tokom svog boravka u inostranstvu uvek pokušavala da govori na lokalnom jeziku ali da su joj ljudi često odgovarali na engleskom, možda zbog nedovoljno vere u britansko poznavanje stranih jezika. Dodaje da je tada osetila i da je u nepovoljnom položaju u odnosu na druge student španskog iz drugih zemalja, jer se osetila razlika u njihovom znanju španskog jezika. Takođe se često stidela da govori na španskom jeziku jer je to bio njen prvi put da je svoje znanje pretočila u govor.
U Britaniji je teško naći dodatna sredstva za učenje stranog jezika. Udžbenici su preskupi a zbog dominacije engleskog jezika u kulturi jako je teško naći knjige, filmove itd. na nekom drugom jeziku.
U doba nestabilne ekonomije, čini se glupo ne ulagati u učenje stranih jezika
Budućnost učenja jezika u Britaniji deluje sumorno. U doba kada je ekonomija nestabilna, treba ulagati u jezike, posebno kada je reč o budućim ekonomskim silama kao sto su Kina I Nemačka. Ne treba verovati da će se stranci uvek truditi da pričaju na engleskom, posebno u vreme kada se u drugim zemljama mnogo pažnje posvećuje jezicima.
Britanija je samo malo ostrvo koje je geografski odvojeno od Evrope. Postoji opasnost da se izoluje još više, zbog nemopućnosti usvajanja učenja drugih jezika.
Napomena: Kejti je član našeg tima. Čak i da nije, ova priča bi se našla na našim stranicama.
[crp]
Najnoviji komentari